Архитектонски развој Србије током 19. и раног 20. века обухватао је примену различитих стилова, од оријенталног, преко вернакуларне архитектуре, до неокласицизма, сецесије и модерне. Испитивање нових принципа градоградње и архитектуре, као и увођење нових архитектонских израза, уочљиво је у некадашњој престоници – Крагујевцу.

Развој Крагујевца као престонице Кнежевине Србије (1818.-1841.) обухватао је и стварање неких од првих институција и установа, као симбола државности, чије је архитектонско обликовање додатно наглашавало значај који су имале у стварању центара модерне српске државе. Период владавине кнеза Милоша Обреновића за Крагујевац је значио период стварања друштвеног, културног и политичког живота.

Током прве половине 19. века у Крагујевцу су основани Општенародни суд (1820.), Прва крагујевачка гимназија (1833.), Књажевско-српски театар (1835.) и Лицеј (1838.), а наредне деценије и Народна библиотека (1846.). Јачање и развој ових институција довели су и до потребе да се за њих изграде велелепна здања.

Прва крагујевачка гимназија

Зграда Прве крагујевачке гимназије сматра се врхунцем крагујевачког градитељства 19. века. Изграђена у стилу академизма, Гимназија представља фокалну тачку Ђачког трга и оријентир ужег градског језгра. Природна светлост у зграду улази кроз троделне прозоре на спрату, а стубови, балустраде и фасадна декоративна пластика наглашавају значај овог објекта. Просторна организација објекта, са централним степеништем и потпуном симетријом, истоветна је као и у другим образовним објектима из истог периода, у коме се као доминантан стил јавних објеката јављају академизам и неоренесанса.

Декоративни елементи фасаде и њена комуникација са јавним простором додатно наглашавају архитектонску вредност читавог здања. Тимпанон са сатом директан је детаљ визуелне комуникације објекта са јавним простором трга, при чему не само да је тачка усмеравања погледа, већ и одредница осе симетрије у јавном простору, на којој се налази и споменик Кнезу Милошу.

Цео чланак можете прочитати на линку испод:

https://www.daibau.rs/clanak/758/arhitektura_prestonice_knezevine_srbije_kragujevac